Hmmm...18.10.2009. godine g'din Vlada Tagić je promovisao svoj uspešno završeni kratki dokumentarni filmski projekat o Nenadu Vještici. Pomenuti Vještica je osnivač i vodja grupe Wulckdroff koja je prvom polovinom '90-ih tamburala i gurala se po srpskoj muzičkoj baruštini. Kako sam aktivno (da aktivnije ne može jer bejah vokal i basista za jednu numeru na albumu "Going,Going") učestvovao u radu grupe Wulckdroff prelomio sam, rešio i odlučio da posle toliko godina premišljanja jedan blog posvetim projektu u kojem je jedna lepa i draga grupa ljudi potrošila pregršt beskrajno važne mladalačke energije i skenjala hektolitre živaca.
Proleće '94 ili '95 (nisam siguran) - sniman je taj naš album. Sećam se da smo uvežbavali do besvesti nekih 5-6 stvari u D.O.M...(pazi prikladne skraćenice za "dom omladine mladenovac"!!!) i da nas je uveliko drmala i euforija oko snimanja pesama u stidiju...jbg...kod Toke na banjici...da, da..."Fokus" studio. Vodila se i rasprava oko broja stvari koje bi snimili jer sam na sva usta urlao da je pametnije da snimimo jednu, dve pesme pa da posle vidimo šta je i gde problem i ondak uletimo u studio i uradimo kako valja i dolikuje (demokratski su me ućutkali galsanjem 4:1) i tako je to nadalje ...istorija. Jbg, sad mi se čini da je sve to što smo radili i Uradili VRLO DOBRO i da prosto u tim beskrajno idiotskim godinama u ovoj zemlji, u kojoj je opšta potreba sebična i zlurada pa se ne razumemo valjda pričajući tom egoicom, nije moglo bolje. Nije, jer zahvaljujući cepanju i habanju jeftinih patika i cipela nenadove i moje tadašnje devojke Gabrijele Popović i Marije Gajić (ne, nismo delili jednu devojku - lepo sam naveo dva imena!) i našim odlaženjem na par mesta u potrazi za mecenama i ljudima dobre volje koji bi nam dali novce za ostvarenje našeg najvažnijeg projekta - uspeli smo da objavimo album "Going, Going".
*omot albuma*
I tu su se našle pesme tipa "the last hero has gone" koja je bila prva čitavu jeeednuuuuu nedelju na radiju 202 ili meni omiljene "jester in the mud" (hehehe, moj ceo tekst) pa "overabove" i na kraju "the time" (uspavanog hita koji je uistinu morao Vještica da peva jer je trebalo da se nekako više odrecituje - a ja ni dan danas ne mogu nikako da razumem o čemu se i kako radi u nekakvom bulažnjenju nazvanom rep.
Ah da, setih se...album je imao 6 stvari...5 snimljenih u prvom cugu gde je još i "real life" i jedne smiljene mnogo kasnije kada sam se samoizbacio i bio izbačen iz benda i svirao bas gitaru na toj pesmi a zvala se "fifth for the bridge". I sad kad razmislim...nije to loš snimak ali je definitivno samo 15%-i prikaz onog što je Wulckdroff zaista bio.
A Vulkdrof je bio sastavljen od 5 ljudi ///da se razumemo i da bidnemo načisto...pre tog projekta o kome govorim jesu svirali i
Dule i
Mlaki i
Stane (u nekoj prvobitnoj ali drugačije nazvanoj grupi) i (posle definitivnog raspada)
Alf... ali bre nekako kratko i to ne beše ono što je definitivno uobličilo junaka ovog bloga /// te ću ih nabrojati ovim redom a on je - jednostavno - hronološki:
1. Nenad Vještica - Vještica
(osnivač Wulckroff-a, gitarista, autor 95% muzike i tekstova i...*dodajte sami)
2. Ivan Radojković-Brenin
(bubnjar, brenin-gromovnik kako ga prozvaše neke njegove kolege na tonskoj probi kada je dotični tražio da i on podesi bubanj za sebe...jbt, svi smo poskakali kad je počeo da krvnički ubija one fino ozvučene timpane, doboš, bas bubanj i činele...*tonska proba u Domu Omladine Beograd)
3. Predrag Trifunović - Pedja Hanibal
(ritam gitarista i koautor muzike i nekih tekstova)
4. Danijel Zečević - Zeka
(bas gitarista i tada jedna draga zamlata a sad ozbiljan roditelj)
5. Miloš Lazarević - Pegula
(ja bre, vokal i autor teksta "budala u blatu" i nekih delova u drugim pesmama)
Eh, ah, uh...da! Kada smo se dogovarali oko omota za album jer je sve dogovoreno sa "Silver Cross records" doslo je na red da se dogovorimo kakav ćemo omot uraditi. Vještica je zagovarao ideju da se slikamo u dresovima na nekom fudbalskom terenu i već nam je bio podelio uloge ko bi šta igrao (nepopravljivi fudbalski menadžer) ali smo ga ispljuvali zajedničkim snagama. Elem, na kraju smo se složili da omot bude što blesaviji i što neprimereniji šablonima (usual Heavy Metal cover) i gos'n Brenin je sa neskrivenim zadovoljstvom pristao da bude fotografisan u svojoj omiljenoj situaciji (a i bili smo na slavi kod Mlakija) a naknadno smo sva slova (font, boje itd.) načinili najluđim mogućim i starno je izgledalo šareno i monstruozno blentavo. Avaj! Dilberi iz SCRecords-a su smatrali da je to neprimereno jednom trash metal bendu pa su retuširali slike, ubacili pravi metalskii font i ofarbali ga u srebrno! (nas ništa ne pitajući) i tako napravili najužasniju, najgluplju, najmonstruozniju i esencijalno besmislenu kreaciju. Jbg...verovatno su imali u vidu da će izdanja slati u Great Britain - metal hammer...pa da se ne obrukaju...tužno i jadno!
=========================================
Sto se snimanja pominjanog albuma tiče moram da napomenem da je snimljen za čitavih i ogroomnih 5 (pet) dana!!! Tako da kad se prisetim svog tog muvanja po stidiju i pričanja sa Tokom koji je jedan zaista drag lik (a tek kad je uzeo da proba bass koji smo naravno pozajmili zarad snimanja - pa počeo da prči i rastura one debele 4 žice da su nam bale izletele i znoj procureo od ushićenja...jelte) moram da primetim dve stvari:
1. 5 dana ?! Kako da se snimi išta valjano za to vreme? (meni ostalo 5 sati da otpevam sve!) te je to prvi razlog što album i nije baš...
2. Produkcija...jbg...ja lično (a siguran sam i Vještica) nikako nisam bio za to da nam produkciju radi Kole...mrmljao sam i opanđavao u potaji da je bolje da to sami radimo...al' malo zbog nepatvorenog poltronizma a malo zbog sopstvene nesigurnosti...ništa!...osta' tako kako je i bilo i eto...Going, going i nije baš...
Eh da! Siroti Vještica je narednih godinu dana prokukao jadan da je to nedovoljno dobro ispalo zbog njegove gitare jer...avaj!...nije imao dobru metalsku gitaru a ukradoše mu istu - jednu od najboljih gitara na svetu i jedan izuzetan komad Gibson 335 i...jbg...ako se meni srce kida zbog iste - kako li je njemu? (a...jbt...hahaha...punio je i lepio one otvore na telu 335-ce da dobije metalsko razarajući zuuuuk!!!)
Elem, nabrojah dva razloga zbog kojih ono što se čuje na albumu nije pravi Wulckdroff (pitajte bre ljude koji su čuli i slušali a mislim da su najkompetentiji oni mladići koji su provodili sate i sate sa nama na probama...Tex, Alf, Vampir, Baćko i naravno...Gabi).
=========================================
*** I sad mi preostaje još da upload-ujem album "Going, Going" (a Brenin mi se javio da mi pošalje isti - hvala prijatelju moj!) pa da nekako nabavim tekstove pesama i da se ova moja priča o Wulckdroff-u završi.
